СМЕДЕРЕВАЦ ЗА НОБЕЛА 2017

УМЕСТО ПЕСМЕ

''ТИ СИ КЊИГА ПИСАНА ЗА МЕНЕ''

ДРАГАН ПАНТИЋ СМЕДЕРЕВАЦ / Б. ВАСИЋ

/предлог за Нобелову награду 2017. године/

Даклем, у данашњем свету свеопште естрадизације књижевности, ми истински заљубљеници у књижевност и њену лепу реч, имамо прилику да за наредну 2017. годину предложимо за добитника Нобелове награде Драгана Пантића Смедеревца, јербо је тако добро одрецитовао песму ''Ти си књига писана за мене'', коју је иначе написао Б. Васић још пре 20 година, да смо ми из неколико разлога /навешћемо их, не брините/ покренули ово ''иницијативно покретање'' како би се Нобелом овенчао један наш истински и вансеријски певач/писац, који је сигурно перспективан у сваком смислу те речи.

Драган је од ране младости пркосио друштвеном систему. Песмом је пркосио сиромаштву. Борио се против њега првенствено песмом. У доба највећег сиромаштва, изолованости своје домовине наметнутим санкцијама од готово целог света, храбрио је песмом ''Мрак, мрак помрачина'' како би народ просветлио да не устукну пред силом јачег. У тој песми и багремови су ућутали, на тај начин симболизујући стање народне опседнутости муком и тешкоћама под којима су пуцале емоције.

У наредној песми ''Мој животе, животићу'' Драган се игра деминативом од живота. На тај жели да сведочи како се, опет под теретом неправедних санкција, угњетавањем српског народа живот своди на нулу на ништавило. Не чита се, не пише се, не љуби се, не воли се, не ради се, не моли се.... само Драган Пантић Смедеревац пева и бори се са огромним теретом како да увесели и осоколи ,,посрамљени'' народ. У тој песми он указује како треба љубити и волети без обзира на сав терет живота. Као да се надовезује на оне багремове које ћуте прави преокрет и њих сад користи као добро уместо лошег. Па зар има ишта лепше него увече под окриљем ћутљивих багремова љубити у мрклини ноћи, јербо нема струје. Драган прави контраст у метафорама и слабоћу и суровост претвара у милину.

Наредна Драганчетова песма ''Не долази ко ја момак вапут у животу''*, писана је и отпевана у периоду кад је настала и ''Ти си књига писана за мене'' . Елем, овде Пантић окреће тематику и пева о почецима технолошких и других чудеса која притискају и његову Србију. О клоновима и свеопштим пирсинзима, липосукцијама и маникерско-педеркирским утицајима. У песми се јасно, без метафорских изражаја, осећа како његова драга чува лепоту а Драган се пита: ''Па за кога, побогу?'' Ипак његов јунак у песми не одолева изазовима и одлази на лифтинг целог лица па и тела те се преобразује у женско. Његова драгана сва забезекнута гледа и не верује. Није више то тај. Није више он. Он је сад - она! И наравно момак који не долази двапут у животу. Овом песмом Пантић – Смедеревац игра се са осећајима људи који лако пристају на оно што им од Бога није дато.

Песмом ''Ти си књига писана за мене'' аутор вокалних способности испевава осећај за књижевносшћу. Он делује на слушаоце, убеђује да у свакој жени постоји књига која је писана за њега, мене, вас и нас. И једностваном речитошћу доноси, чак би се могло рећи филозофском мишљу, закључак:

''Сто година други да те чита,

ни тада те разумети неће.''

Овим, Драган сугерише на читање и само читање како би мушкарци, што више и боље прочитали своје вољене особе. Наравно, он све ради плански. Интелект му ради екстра, јер овом песмом жели да изврши утицај на разум код оба пола, како би се смањио што већи број развода, који су у току.

И на крају овог предлога за наредног добитиника Нобелове награде за књижевност шта друго рећи него: БРАВО СМЕДЕРЕВЧE!  

Није само Дилан силан.

Ипак послушајте и песму. ,,Није то тако лоше као што изгледа''*.

Сојле - Слободан МИТРИЋ с.р. 

*Недостаје слово д на почетку речи.

·        * Цитат из дијалога у филму ''Ко то тамо пева'' Слободана Шијана